-ŽA­BLjAK- Di­rek­tor Cen­tra za raz­voj Dur­mi­to­ra Dar­ko Sti­je­po­vić uka­zao je na pro­ble­me u vo­do­snab­di­je­va­nju Ža­blja­ka.
-Vre­men­ska prog­no­za, vre­men­ske pri­li­ke i me­teo - vra­ča­re ove zi­me po­sta­le su naj­va­žni­ji seg­ment uz­bu­nji­va­nja, uz­bu­đi­va­nja i slu­đi­va­nja Cr­no­go­ra­ca. Ipak, je­dan re­a­lan fe­no­men se za­i­sta de­sio – zim­ska su­ša u Ža­blja­ku, ka­da je za­mr­zla vo­da u sto­ti­na­ma ku­ća, kao i u ci­je­vi­ma grad­skog vo­do­vo­da. Iako je tem­pe­ra­tu­ra u svim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re bi­la u de­be­lom mi­nu­su, ipak je sa­mo na Ža­blja­ku za­vla­da­la vo­do-ka­ta­kli­zma. U Plje­vlji­ma ko­ja su u ko­tli­ni ko­ja je pri­mjer mra­zi­šta i gdje su zim­ske tem­pe­ra­tu­re ni­že od Ža­blja­ka ni­je bi­lo smr­za­va­nja vo­do­vo­da, ni­ti kuć­nih ha­va­ri­ja. Isto ta­ko ni u Ko­la­ši­nu, Ro­ža­ja­ma i bi­lo gdje dru­go. Na Ža­blja­ku se isti fe­no­men, smr­za­va­nje vo­de u grad­skom vo­do­vo­du po­na­vlja već tre­ći put po­sled­njih de­ce­ni­ja. Uvi­jek to ko­in­ci­di­ra sa ne­spo­sob­nom me­na­džer­skom struk­tu­rom i vla­da­ju­ćom po­li­tič­kom kom­bi­na­to­ri­kom. Ču­do jed­no da vo­do­smr­za ni­je bi­lo za vri­je­me so­ci­ja­li­stič­ke Cr­ne Go­re. Vje­ro­vat­no zbog ko­mu­ni­sta ni vo­da ni­je smje­la da smr­zne, ta­kav je strah vla­dao- ka­že Sti­je­po­vić.
On pod­sje­ća da je Ža­bljak de­ce­ni­ja­ma bio naj­ve­ći ski­ja­ški cen­tar is­toč­no od Slo­ve­ni­je.
-Če­ti­ri naj­ve­ća ski­ja­ška i zim­ska ho­te­la u SFRJ su bi­la na Ža­blja­ku i ni­ka­da ni­je ne­sta­la vo­da ni u ho­te­li­ma, ni u ho­tel­skom ba­ze­ni­ma, ni u gra­du. To je bi­lo i ne­za­mi­sli­vo. Od de­cem­bra do mar­ta sva­ki dan je u ho­te­li­ma naj­vi­še kla­se bo­ra­vi­lo naj­ma­nje po hi­lja­du po­sje­ti­la­ca iz Be­o­gra­da ili Du­brov­ni­ka. Da je se­kund ne­sta­la vo­da, ne bi se ni­kad vra­ti­li. Mo­gu­će da je ta­da vla­da­lo vje­či­to lje­to i to­kom zi­me. Ipak, bi­će da je ne­ko ta­da ra­dio mar­lji­vo da se snab­di­je­va­nje vo­dom oba­vlja kva­li­tet­no. Vo­do­vod Ža­blja­ka je pro­jek­to­van u ne­ko­li­ko na­vra­ta u skla­du sa po­tre­ba­ma i pla­no­vi­ma raz­vo­ja mje­sta. Pro­jek­to­va­ni ka­pa­ci­tet vo­do­vo­da je do­vo­ljan da za­do­vo­lji po­tre­be 20.000 sta­nov­ni­ka i tu­ri­sta, ka­ko pred­vi­đa ur­ba­ni­stič­ki i pro­stor­ni plan iz 1987. go­di­ne. Po­sli­je ne­ko­li­ko go­di­na, sa an­ti­bi­ro­krat­skom re­vo­lu­ci­jom, gor­šta­ci su ba­ci­li pla­no­ve „bi­ro­kra­ta“ pod no­ge i po­če­li s raz­vo­jem na gor­štač­koj osno­vi. Vo­do­vod, ne­ka­da pla­ni­ran pre­ma po­tre­ba­ma gra­da i pra­vi­li­ma ur­ba­nog raz­vo­ja, raz­vu­kli su to­li­ko da su ci­je­vi sti­gle sko­ro do oba­le Ta­re i ki­lo­me­tri­ma po bes­pu­ći­ma. Sve lo­kal­ne iz­vo­re su za­pu­sti­li i uni­šti­li. Jed­na stra­na stu­di­ja, ura­đe­na pri­je de­set go­di­na, tvr­di da su gu­bi­ci u vo­do­vo­du 60 od­sto. Iz­gra­đe­ne su i hi­lja­de di­vljih obje­ka­ta ko­ji su svi di­vlje pri­ka­če­ni na po­di­vlja­lu vo­do­vod­nu mre­žu. I sad, i gor­šta­ci i di­vlja­ci, ku­ku le­le, ne­ma vo­de, ne mo­gu da se na­po­je. Za­bo­ra­vlja­ju br­đa­ni da je Ža­bljak je­di­na op­šti­na u Cr­noj Go­ri ko­ja ne­ma po­vr­šin­ski vo­do­tok. Za­bo­ra­vlja­ju da su u po­moć pri­zva­li Mi­ha­i­la Bu­ri­ća i Mi­lu­ti­na Si­mo­vi­ća. Sad ku­sa­ju če­mer­nu ka­šu ko­ju su za­jed­no ku­va­li, is­ti­če Sti­je­po­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, vo­do­vod­na in­fra­struk­tu­ra se mo­ra­la jed­nom ras­pa­sti, i ras­pa­la se, jer je in­fra­struk­tu­ra vo­do­si­ste­ma ka­ri­ka­tu­ral­na, ka­pa­ci­tet vo­do­vo­da ni­je mo­gao da za­do­vo­lji po­tra­žnju za vo­dom, a vo­do­vo­dom su, ka­že, upra­vlja­li šar­la­ta­ni.
-Ali, vo­do­vod­ne šar­la­ta­ne je ne­ko po­sta­vio, a to je šar­la­tan­ska i ras­po­ja­sa­na ši­ćar- po­li­tič­ka struk­tu­ra. Sa­da gor­šta­ci ko­e­vi­te­za­ju mi­sle­ći da je Đu­ka­no­vić ne­ki do­bro­či­ni­telj ko­ji će im su­nu­ti pa­re sa­mo ako do­volj­no za­po­ma­žu. Mi­li­o­ni eura stra­ne po­mo­ći od SAD i Evrop­ske Uni­je su ulo­že­ni u Ža­bljak, a ni­jed­nom ni­je lo­kal­nim mu­dra­ci­ma pa­lo na um da je­dan euro ulo­že u si­stem odr­ža­va­nja i u po­bolj­ša­nje si­ste­ma vo­do­snab­di­je­va­nja. Gor­šta­ci pla­ni­ra­ju da na­pra­ve no­vi vo­do­vod za Ža­bljak, sa ma­le­nog iz­vo­ra kod Mo­drog je­ze­ra, ko­ji u pe­ri­o­du naj­ve­će po­tra­žnje ne­ma ni­ka­kvu iz­da­šnost, tj. pro­tok vo­de je ma­nji od­li­tar u se­kun­di. Na­vi­kli da škla­pa­ju, za­bo­ra­vi­li su da je taj pi­štet na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Šav­nik i pod za­šti­tom je Une­ska. Da­kle, uni­ver­zal­na pa­ra­bo­la Živ­ka Ni­ko­li­ća zva­na „Ču­do ne­vi­đe­no” ima svo­je tvr­do upo­ri­šte na Dur­mi­to­ru, ka­zao je Sti­je­po­vić.
V.Š.


Ši­klja na sva­koj spoj­ni­ci

-Na sa­da­šnjem vo­do­vo­du od azbest­nih ci­je­vi na sva­koj spoj­ni­ci ši­klja vo­da, a sto­ti­nak me­ta­ra ci­je­vi vo­do­vo­da vi­si u Mlin­skom po­to­ku iz­nad ze­mlje, za­ka­če­no saj­la­ma za obli­žnje dr­ve­će. Je­zo­vi­to! Sav ovaj vo­de­ni džum­bus je­ste sli­ka lo­kal­ne po­li­tič­ke struk­tu­re i nji­ho­vih ko­tlo­kr­pa. Vo­de­nu ta­ra­pa­nu pod­gri­ja­va i  mi­ni­star Si­mo­vić ko­ji svo­jom ne­kom­pe­ten­ci­jom de­ce­ni­ja­ma na di­vlje ini­ci­ra fu­šer­ske pro­jek­te snab­di­je­va­nja vo­dom i one­mo­gu­ća­va du­go­roč­no rje­še­nje  vo­do­snab­di­je­va­nja Ža­blja­ka, ka­zao je Sti­je­po­vić.


Po­hle­pa do­šla gla­ve

-Čud­no­va­to je da gor­šta­ci ne na­pla­ću­ju vo­du di­vljim ko­ri­sni­ci­ma, nit su im na­pla­ći­va­li vo­do­vod­ne pri­ključ­ke. Di­vlji objek­ti ima­ju ka­rak­te­ri­sti­ku da je po­red di­vlje po­zi­ci­je i sve osta­lo na objek­tu pri­mi­tiv­no di­vlje, pa su i vo­do­vod­ne ci­je­vi uko­pa­ne na di­vlje, tj. mi­ni­mal­no, a izo­la­ci­ja ku­ća je di­vlje mi­ni­mal­na. Mi­sli­li su da će ta­ko uši­ća­ri­ti. Stan­dar­di gra­đe­nja i ur­ba­nog ure­đe­nja se mo­ra­ju po­što­va­ti, a ako ne, pla­ti­će se to ili na mo­stu ili na ću­pri­ji. Po­hle­pa da se na­pra­vi di­vlja ku­ća, a da se od dru­gih  ukra­de za iz­grad­nju pu­ta, vo­do­snab­di­je­va­nje, stru­ju, ka­na­li­za­ci­ju i osta­le ser­vi­se do­šla je gla­ve i di­vljim gra­di­te­lji­ma i se­lja­ci­ma, is­ti­če di­rek­tor Cen­tra za raz­voj Dur­mi­to­ra.